Crvena kapia paprika se uzgaja u gotovo svim zemljama Balkana i Južne Evrope već vekovima. Proizvođači uglavnom uzgajaju lokalne sorte koje su se usled viševekovne prirodne selekcije dobro prilagodile uslovima u kojima se gaje. Dobro podnose stres, visoke temperature i količine padavina karakteristične za područje. Ove sorte su pogodne za korišćenje u svežem stanju kao i za preradu i u zavisnosti od uslova gajenja, mogu da daju prinose od 20-40t po hektaru.

Pre više godina SEMINIS je pokrenuo program selekcije hibrida kapia paprike koji bi zadovoljili potrebe regiona. Genetski materijal je skupljan na području Balkana i Južne Evrope tako da su naši novi hibridi kombinacija svih pozitivnih osobina domaćih sorti.

Tehnologija intezivne proizvodnje hibridne kapia paprike na otvorenom polju

SEMINIS je postigao veliki uspeh na polju kapia paprike u Mađarskoj. 90-ih godina prvi hibrid kapia paprike je predstavljen i taj hibrid (Karpia F1) i danas ima jednu od vodećih uloga. Iskustvo sticano godinama je dovelo do razvoja intenzinve tehnologije uzgoja ove paprike i prinosa od 70-80t/ha na otvorenom polju, dok najbolji proizvođači uspevaju da postignu i preko 100t/ha. Ovde su prikazani metodi gajenja koji su se već pokazali veoma uspešnim u Mađarskoj prethodnih godina.

Tehnologija gajenja

Osnovni preduslovi za intenzivan vid gajenja paprike su kvalitetna voda za zalivanje i zemljište dobre strukture koje je pravilno pripremljeno. Zemljište treba da je oslobođeno od korova, nepoželjnih biljaka koje ne samo da zauzimaju prostor paprici već su i vrlo često domaćini raznim virusima koji mogu dovesti do značajnog gubitka prinosa paprike (jedan od najštetnijih je CMV, virus mozaika krastavca).

Izbegavati monokulturu. Poželjno je papriku, nakon 2-3 godine gajenja na jednoj parceli, prebaciti na novu parcelu. U praksi je to vrlo često teško učiniti zbog manjka obradivog zemljišta pa se paprika gaji na istoj parceli i po 4-5 godina u kontinuitetu. Gajenje u monokulturi može dovesti do povećanog prisustva zemljišnih štetočina (Nematode, larve Elaterida…) i bolesti (Fusarium, Verticilium…) što uzrokuje smanjenje prinosa. Protiv ovih bolesti, na žalost, nema efikasnih mera zaštite. Smenom kultura na jednoj parceli pojačava se efekat intenzivne tehnologije gajenja paprike (olakšana kontrola ishrane, kiselosti i zasoljenosti zemljišta, analize zemljišta i vode…) i umanjuje se negativan uticaj bolesti zemljišta (smanjenje kvaliteta i prinosa).

Preporuka je koristiti vodu sa niskim sadržajem soli (<1mS/cm) i niskim sadržajem kalijuma, mangana, gvožđa. Voda, takođe, treba bit bez krupnih čestica koje mogu dovesti do zapušavanja sistema za navodnjavanje.

Priprema zemljišta

Najveći izazov je pripremiti zemljište na kvalitetan način i na adekvatnu dubinu kako bi na proleće ono bilo rastresito i pogodno za rasađivanje. Treba obratiti pažnju na to da paprika ne voli teška sabijena zemljišta bez dovoljno vazduha. Na težim zemljištima preporučljivo je u jesen podići bankove tako da na proleće ne bude neophodno vršenje duboke obrade. Nakon toga sve što ostaje je postavljanje malč folije u proleće i početak rasađivanja će biti manje zavisan od vremenskih prilika.

Pre rasađivanja rasad se može preventivno tretirati protiv bele plesnivosti koja se vrlo retko javlja na otvorenom polju. Protiv ostalih gljivičnih oboljenja (Fusarium npr.) efikasna zaštita ne postoji.

Rasad

Dobar rasad je osnovni preduslov za uspešnu proizvodnju jer su jake, zdrave biljke otpornije na pojavu bolesti i sposobne su da iznesu veći prinos.

Dobro iskaljene mlade biljke su najbolje za rasađivanje, otpornije su na stres, brže se ukorenjavaju i bolje podnose hladnije vremenske prilike u proleće. Treba izbegavati star i prerastao rasad, kao i tradicionalni način rasađivanja mladih biljaka sa golim korenovim sistemom. Rasad treba gajiti u kontejnerima sa rupama veličine 3x3cm jer će se na taj način korenov sistem bolje razviti. Formiranje korena i početak formiranja prvih cvetova u isto vreme su nepoželjni. Optimalno vreme pojave prvih cvetova je dve do tri nedelje nakon rasađivanja. Cvet paprike je samooprašujući ali hladno vreme, stres, preteran razvitak lisne mase i upotreba nekih pesticida mogu dovesti do pojave krivih i plodova lošeg kvaliteta.

Rasađivanje

Sledeći primer opisuje najčešći vid gajenja paprike:

Za intenzivan vid gajenja paprike poželjno je podizanjebankova. Bankovi se pokrivaju malč folijom širine 100-120cm (crne, braon, crvene, bele boje…) a širina samog banka treba da bude 80cm. Razmak između sredina bankova je 130cm (prolaz između bankova je 50cm) i na jedan banak se rasađuju po dva reda biljaka. Razmak između redova je 35-45cm, a rastojanje između biljaka u redu 27-35cm. Ovakvim razmacima rasađivanja se dobija gustina od 44.000-55.000 biljaka po hektaru. Na vrh banka, ispod malč folije, se postavlja kapajuća traka sa rastojanjem od 20cm između rupa. Korenov vrat i deo stabla biljke je potrebno zagrnuti zemljom kako ne bi bili u direktnom kontaktu sa folijom. Na taj način izbeći će se moguće opekotine koje može izazvati folija ili pregrejan vazduh ispod nje.

U slučaju da se preko biljaka postavlja agrotekstil, kako bi se pospešila ranostasnost, potrebno je pobiti metalne šipove u zemlju na svakih 2m. Na šipove se navlači stara islužena traka za navodnjavanje kako ne bi došlo do kidanja i oštećenja agrotekstila i vrhovi šipova se povezuju kanapom kako bi se izbeglo njihovo krivljenje i direktan kontakt biljaka sa agrotekstilom.

Na 25-30cm visine šipova vezuje se prvi red kanapa na koji će biljke moći da se oslone i neće doći do njihovog izvaljivanja. Metalni šipovi mogu poslužiti kao oslonac biljkama i plodovima i u kasnijoj fazi razvoja, naročito pri intenzivnoj tehnologiji gajenja i visokim prinosima. Nakon prvog reda kanapa postavlja se drugi red, na visini od 50-60cm.

Ishrana

Pre rasađivanja potrebno je, u jesen ili na proleće, uneti stajnjak (40t/ha) i odmah ga zaorati po unosenju i 500-600kg/ha kompleksnog NPK đubriva 5-10-22 formulacije. Đubrivo treba inkorporirati u zemljište na dubinu od 10-30cm, zonu razvoja korena paprike. Ukoliko se prave bankovi đubrivo se unosi pri njihovom formiranju na proleće.

Sa ishranom biljaka treba početi 10-14 dana nakon njihovog rasađivanja kada koren dostigne dužinu od 4-5cm. Prihranu vršiti svakih 5-10 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Za vreme sunčanih dana prihranu vršiti na svakih 5 dana, ukoliko nastupi kišni period prihranu vršiti na svakih 10 dana. Celu količinu hraniva potrebno je uneti u jednom tretmanu pred kraj zalivnog ciklusa.

Sastojci, u zavisnosti od fenofaze razvoja biljke, zasebno iz kolone “A”, odnosno kolone “B”, se mogu pomešati i zajedno rastvoriti u preporučenih 200 litara vode. Ovakve mešavine “A” i “B” naizmenično puštati. Jedne nedelje pustiti mešavinu “A”, sledeće mešavinu”B”. U slučaju da su biljke previše vegetativne mogu se dodati folijarno veće količine fosfornog đubriva, čak i za vreme cvetanja biljaka, kako bi se biljke održale u dobrom balansu. Ukoliko je neophodno, sazrevanje plodova se može ubrzati dodavanjem Kalijum sulfata na svakih 10-14 dana pored već preporučenih doza đubriva.

Navodnjavanje

Navodnjavenje je veoma bitno tokom uzgajanja paprike. Ovo se mora posebno naglasiti jer je veoma čest slučaj da se potcenjuju dnevne potrebe paprike za vodom, pogotovo za vreme leta. Iskusan proizvođač će lako rukom moći da oceni količinu vlage u zemljištu. Za vreme ukorenjavanja biljci je potrebno oko 500ml vode dnevno. Kasnije, u toku leta, ta količina može dostići i 2000-2500ml dnevno po biljci. U praksi, najveća količina vode, 40-70%, se obezbeđuje zalivanjem.

Preporučljivo je zalivanje obaviti sa manjim količinama ali u više ponavljanja. Na taj način će se preciznije zadovoljiti potrebe biljaka za vodom i gubitak đubriva usled ispiranja će biti manji. Optimalna količina bi bila 500ml po biljci po jednom zalivanju, mada je vrlo čest slučaj u praksi da se navodnjavanje produžava i u toku noći kako bi se biljkama obezbedilo dovoljno vode

Redovno čišćenje sistema za zalivanje je od posebnog značaja kada se koristi voda za zalivanje sa visokom koncentracijom karbonata. Usled nakupljanja kamenca može doći do zapušavanja delova sistema što se lako može otkloniti puštanjem azotne kiseline. U tom slučaju treba obratiti pažnju da pH rastvora bude između 4 i 5 i da EC bude manji od 2.

Tokom vrelih letnjih dana može doći do sušenja tučka i usled toga do pojave krivih plodova. Opasnost od ove pojave se može umanjiti orošavanjem. Na ovaj način će se povećati vlažnost vazduha i pregrejane biljke će se ohladiti.